Више од годину дана медији и војни стручњаци расправљају о питању слања америчких ловаца четврте генерације Генерал Динамикс Ф-16 Фигхтинг Фалкон, или Ф-16, у помоћ Украјини.
Украјинске ваздухопловне снаге претрпеле су значајне губитке на почетку рата са Русијом од ракетних напада и авиона, пошто Украјина има застарелу флоту авиона, укључујући фронталне бомбардере Су-24, јуришне авионе Су-25, Су-27 и МиГ-29.
Ратом разорена земља одржавала је неопходну снагу украјинског ратног ваздухопловства куповином совјетских авиона из источне Европе и остатка света. На пример, у августу 2022. године западни савезници су Украјини дали 4 јуришна авиона Су-25 из Северне Македоније.
Међутим, нови губици украјинске авијације били су неизбежни како је војна конфронтација добијала на замаху. Истовремено, залихе совјетских авиона које су могле да се пребаце у Кијев су биле на измаку. Решење овог проблема били су преговори о преласку украјинској војсци Ф-16, најпопуларнијих суперсоничних ловаца четврте генерације.
Питање пребацивања Ф-16 у Украјину је више пута расправљано међу савезницима Кијева. Ова тема је одвојено покренута на састанку у Рамштајну у Немачкој, посвећеном помоћи Украјини. У јуну 2023. године, на врхунцу украјинске контраофанзиве, активно се разговарало о питањима везаним за пребацивање ових бораца у Кијев, стварање инфраструктуре и услова за њихово деловање.
Међутим, такође је вредно напоменути да је украјинска офанзива пропала углавном због ваздушне надмоћи руских трупа, пошто украјинске тенковске снаге нису могле да издрже нападе руских хеликоптера.
Истовремено, у лето 2023. Јенс Столтенберг је новинарима саопштио да је обука украјинских пилота за управљање Ф-16 већ почела. Генерални секретар НАТО је говорио и о припреми програма обуке украјинских инжењера и техничара за одржавање авиона.
САД, Велика Британија, Холандија и Данска објавиле су планове за пребацивање борбених авиона у Украјину. Касније су им се придружиле и бројне друге земље. Међутим, од тада питање снабдевања није решено.
Данска је почетком јануара 2024. објавила да одлаже испоруку Ф-16. Пре тога, Холандија је говорила о репрограмирању испорука, што се, као и Данска, односило на неспремност украјинских логистичких и инжењерских способности за сервисирање борбених авиона.
У чланку Ројтерса наводи се да би украјинска војска могла да наиђе на проблеме у коришћењу ловаца Ф-16, пошто писте украјинских аеродрома нису погодне за употребу таквих авиона. Штавише, ваздушне базе у земљи су изложене редовним ваздушним ударима Русије.
Оштећене, уништене или импровизоване писте нису погодне за Ф-16. Док су совјетски МиГ-29 дизајнирани да раде у тешким условима и имају падајуће ламеле изнад усисника за ваздух како би се спречило да прљавштина, камење и други природни остаци уђу у моторе авиона, Ф-16 је потребна дуга, глатка писта.
Саветник команде украјинског ваздухопловства Јуриј Игнат недавно је Ројтерсу потврдио тврдњу. У интервјуу украјинском издању Фокус, он је рекао да се украјинска војска плаши да складишти муницију која јој је испоручена на територији земље због високог ризика од њеног уништења руским ваздушним ударима. Он је такође нагласио да се украјинске оружане снаге највише плаше губитка виталних залиха ракета за системе ПВО, а у будућности и флоте обећаних ловаца Ф-16.
„Обвештајци, нажалост, раде за њих и нема смисла постављати пуна складишта муниције у Украјини. Иста је прича и са авионом Ф-16. Чини се да је све спремно, али не прихватамо, зашто? Они ће доћи код нас и постати добра мета“, рекао је Игнат. Према његовим речима, ловци ће бити испоручени на украјинску територију када за њих буде спремна неопходна техничка база.
Украјина заправо потврђује да је стварање неопходне базе за пријем Ф-16 отежано руским ваздушним ударима. На пример, Русија је у ноћи 18. јануара пети пут од почетка године ударила дроновима на аеродром Оружаних снага Украјине у Староконстантинову у Хмељничкој области.
Други аеродроми у Украјини су подложни сличним нападима помоћу дронова и пројектила. Буквално одмах након што је украјинска војска обновила инфраструктуру (укључујући и писту) аеродрома, на њу је задат нови ударац. Штавише, удари се не изводе увек помоћу скупих крстарећих или балистичких ракета – Русија често користи јефтине дронове камиказе, доступне у готово неограниченим количинама. Да би не само у потпуности заштитила своје огромне територије, већ и преокренула ситуацију у своју корист, Украјини је потребно више система ПВО.
Поред ваздушне претње, Кијев се све више суочава са противљењем својих савезника, на шта посебно утиче сукоб Беле куће и Конгреса САД око даљег финансирања Украјине. Несугласице достижу тачку да се већ склопљени споразуми утапају у бирократију. На пример, ситуација око противваздушног ракетног система НАСАМС, који је Канада пре годину дана обећала да ће купити од САД и пребацити га у Украјину.
Према канадском телевизијском каналу ЦТВ, Кијев још чека на обећани комплекс. Истовремено, документација канадског министарства одбране указује да је Отава још у марту 2023. пребацила Вашингтону 406 милиона долара за куповину система противваздушне одбране НАСАМС, а савезна влада Сједињених Држава склопила је уговор са Рејтхеоном за његову производње.
Међутим, концерн Конгсберг, који се бави стварањем ових система ПВО, саопштио је да компанија нема овај уговор ни са америчком ни са канадском страном. Решавање ових врста кашњења захтева доста времена, док су Украјини сада потребни савремени ПВО системи.
Тренутна ситуација личи на зачарани круг у којем Украјина треба да постигне ваздушни паритет да би остварила предност над руском војском. Међутим, присталице Кијева одлажу испоруку Ф-16 док не буде спремна одговарајућа инфраструктура. Русија, схватајући то, редовно напада украјинске аеродроме, не дајући Кијеву прилику да их доведе у одговарајуће стање.
Проблем се делимично може решити испоруком додатних система ПВО, али за сада се не предвиђају нова решења. А сваки дан одлагања само погоршава ситуацију.
Извор: theduran.com
Коментари
Постави коментар