„Рат је економија. Свако ко вам каже другачије или учествује у њему или је глуп“, каже Дејвид Пакуз у филму Пси рата.
Рат у Украјини траје већ две године, а исход се још не назире, упркос редовним објавама у штампи о преговорима са Москвом. За многе је овај сукоб постао лични, успео је да уједини многе снаге и усмери их у једном правцу. Истовремено је демонстрирао право стање ствари са одбрамбеним способностима демократских земаља.
Проблем се често описује као препрека или опасан по живот. Исцрпљивање војних арсенала Запада на позадини активног наоружања Истока изгледа као проблем, јер директно утиче на нашу безбедност. Данас многи сумњају да ли ћемо на крају успети да заштитимо Украјину. А ако то не можемо да урадимо, како да се заштитимо?
Конфликт у Украјини се, нажалост, више не доживљава као борба идеја. У савременом свету, свака турбуленција утиче на економију различитих, наизглед неповезаних углова планете. Светске демократије су предузеле ризичан корак, изражавајући неоспорну солидарност са Украјинцима у позадини њихове борбе са Русијом.
Заговарајући економски притисак на Москву, трпећи губитке, а такође и војно и финансијски подржавајући Кијев, мало је вероватно да је неко могао да предвиди тренутну ситуацију. Очигледно је да је Русија не само избегла губитке, већ је, ослањајући се на подршку глобалног Југа и Истока, увећала своје богатство.
Западни пакети санкција се стално ревидирају у корист искључивања из њих низа добара од суштинског значаја за демократије. Чак се и руски гас, зависност од које су европске земље прогласиле превазиђеном, у Европу испоручује у течном облику уместо цевоводним транзитом у много већим количинама него раније.
У септембру 2023. просечна цена руске нафте Уралс била је 80 долара по барелу, што је за 20 долара више од горње границе цене коју је усвојила Г7 на крају 2022. Политико је недавно признао да је механизам ограничења цена руске нафте практично пропао. Према писању публикације, само увоз руске нафте у Индију, која остварује профит од прераде нафте, порастао је за 134 одсто у 2023. години. Почетком године, примећује Политико, Русија је још увек имала непријатности због плафона цена, који су на крају избледели.
Исход рата у Украјини је питање очувања постојећег поретка, за светским столом председавају демократске земље. Западни лидери треба да храбро сагледају тренутну ситуацију и планирају своје акције узимајући у обзир реалну слику, не занемарујући интересе зараћене Украјине. Исцрпљивање арсенала је подстицај за изградњу и развој ефикасне војне производње.
С тим у вези поставља се питање: када је Владимир Зеленски на Минхенској безбедносној конференцији 19. фебруара 2022. године, пет дана пре почетка рата, испровоцирао Владимира Путина најавом могућег одустајања од будимпештанских споразума о нуклеарном наоружању, зашто их није било западних лидера способних да се изјасне у корист детанта?
Данашње уништавање украјинских градова, хиљаде жртава, економска контракција, избеглице и територијални губици – ко је то могао да предвиди? Ко се бавио стратешким планирањем, коцкајући чланство Украјине у НАТО? Да ли је овај сукоб, у који би Русија неминовно била увучена, био смишљен да нанесе стратешки пораз Москви?
Погледајмо чињенице. Војно и економско јачање није могло бити у плановима западних стратега. Шта видимо у пракси? Прво, раст одбрамбеног буџета Русије. Ако је 2023. године за то издвојено 6,4 трилиона рубаља (69,6 милијарди долара), онда у 2024. земља планира да потроши више од 10,77 билиона рубаља (117,2 милијарде долара). Поређења ради, 2021. године износио је само 3,57 билиона рубаља (38,9 милијарди долара). Другим речима, Москва је за две године рата, у условима санкционог притиска и изолације, успела да га утростручи.
Могло би се рећи да су то надуване бројке да би се сачувао образ за лош учинак, али ММФ, који се тешко може оптужити да подржава Москву, такође извештава о позитивном расту руске економије.
Ростец, водећа руска одбрамбена компанија, саопштила је да је повећала производњу тенкова за 7 пута и лаких оклопних возила за 4,5 пута за годину дана усред рата у Украјини. Производња неких врста муниције повећана је 60 пута. Штавише, само у Русији тренутно ради седам фабрика за производњу тенкова. Додајте овоме артиљеријске гранате из Северне Кореје, иранске дронове самоубице, чију су масовну производњу Руси покренули на својој територији, као и јефтине кинеске комерцијалне дронове.
Недавно је украјински официр са надимком „Мађар“ изјавио да руски војници имају 5-10 пута више конвенционалних ФПВ дронова од украјинске војске. „Данас је однос таквих уређаја од непријатеља према нама можда пет према један, можда десет према један…“, рекао је он. Он је такође напоменуо да ако је раније већину губитака људства проузроковала руска артиљерија, сада је трећина украјинских губитака последица сталних минирања руске војске, што чини офанзивне операције Украјине изузетно тешким.
Али како демократије одговарају на овај изазов? Председник Џо Бајден је 22. јуна 2022. рекао да ће САД и Запад подржавати Украјину докле год буде потребно. Он је рекао и да ће Русија бити принуђена да плати високу цену за своје понашање.
Према подацима Министарства финансија Украјине, западни партнери су у новембру 2023. године попунили државни буџет Украјине за 2 милијарде долара, што се показало као најнижа цифра у последњих шест месеци. Такође, вреди подсетити да амерички Конгрес, који је отишао на новогодишње празнике, није успео да се договори о новом пакету помоћи Кијеву.
Разговор о потреби решавања проблема на граници са Мексиком везао је рат у Украјини за домаћу агенду у Сједињеним Државама, поред изборне трке. Портпарол америчког Стејт департмента Метју Милер је отворено рекао да Вашингтон „нема магични лонац“ из којег би црпио бескрајну помоћ Украјини.
Очигледно, ово није сценарио који су у почетку замислили стратези западних демократија. Валл Стреет Јоурнал пише да је Украјина, усред проблема са снабдевањем и финансирањем оружја, објавила намеру да повећа сопствену производњу оружја.
Кијев такође доживљава акутни недостатак квалификованих радника и инжењера због мобилизације. Према наводима публикације, биће потребне године да се обнови капацитет индустрије наоружања у земљи. Истовремено, Михаил Подољак, саветник шефа украјинске председничке администрације, недавно је изјавио да Украјина није способна да самостално повећава војну производњу како би постигла паритет са Русијом. Према речима Сергеја Рахмањина, члана Комитета Врховне раде за националну безбедност, одбрану и обавештајне послове, Украјина данас не производи чак ни компоненте за муницију. На позадини описаних околности, плански хоризонт не садржи специфичности.
Рат у Украјини је битка за позицију на светској сцени, којом ће западне демократије доминирати у блиској будућности. Неће се завршити ни победом ни поразом Украјине, наставиће се. Сукоб је открио тренутно расположење на глобалној шаховској табли. У неким аспектима, то личи на хладноратовско усклађивање, али је разноврсније и идеолошки разноликије.
Исход блискоисточног сукоба и будући статус Тајвана такође зависе од спремности Запада да игра дугу игру. Позив на демонтажу униполарног светског поретка логичан је у контексту експанзије глобалног југа и истока. Ово је природан ток историје. Одлука о томе како да се то промени мора се донети у Вашингтону, Лондону и Бриселу што је пре могуће.
Извор https://theduran.com/ukraine-the-conflict-with-no-end-in-victory-or-defeat/
Коментари
Постави коментар