ГОДИШЊИЦА НАЈТУЖНИЈЕ РАТНЕ ЉУБАВНЕ ПРИЧЕ - Сарајевски Ромео и Јулија покушали да побјегну на српску страну, на мосту их убили снајперисти “Шева”

(СРПСКА ИСТРАЖИВАЧКА МРЕЖА)

Бошко Бркић и Адмира Исмић, познатији као “сарајевски Ромео и Јулија”, мучки су убијени прије 26 годинa снајперским хицима испаљеним из дијела Сарајева под муслиманском контролом када су на Врбања мосту покушали да пређу у дио града под српском контролом.

Њихово убиство је скоро деценију лажно приписивано припадницима Војске Републике Српске, све до исказа Тужилаштву Сарајевског кантона бившег оперативца бошњачке тајне службе АИД Едина Гараплије, који је рекао да су Бркића и Исмићеву 18. маја 1993. године убили припадници тајне муслиманске терористичке јединице “Шеве”.

Гараплија је за ово убиство оптужио Неџада Херенду, који је неко вријеме био шеф “Шева”, те припадника ове једнице Драгана Шошића.

-Медијима је пласирано да су убијени са српске стране. Херенда је био прецизан и рекао је да су се он и Драган налазили на простору бивше зграде “Стелекса”, односно Електротехничког факултета. Замаскирани, са те позиције гађали су их на мосту кад су младић и ђевојка покушали да пређу на страну Републике Српске –  навео је Гараплија 2002. године.

Бошкова мајка Радмила раније је изјавила да је Адмирин отац Зијо једној ТВ екипи рекао да зна ко је пуцао и одакле, али да убице више нису живе.

-Наводно, полиција у Сарајеву има све податке ко их је убио, али неће да кажу. Зашто би Срби пуцали када су ишли ка њима – питала се Радмила.

Према тврдњама свједока, обје зараћене стране договориле су да Бошко и Адмира у дио Сарајева под српском контролом пређу преко Врбања моста, али пуцњима из дијела града под муслиманском контролом тај договор је погажен.

Прво је погођен Бошко који је погинуо на лицу мјеста, а сљедећи метак је погодио Амиру два корака од њега.

Тешко рањена успјела је задњим атомима снаге да допуже до мртвог Бошка и приљубљена уз њега у загрљају убрзо је издахнула.

Њихова загрљена тијела неђељу дана су лежала на “ничијој земљи”.

Ни Унпрофор није смио или није хтио да их евакуише, чак ни послије молби Адмириног оца да то учине. Учинила је то Војска Републике Српске. Адмира и Бошко сахрањени су у Републици Српској, да би након рата њихова тијела била пренесена на сарајевско гробље “Лав”.