ЦИКОТСКА РИЈЕКА (ВЛАСЕНИЦА) - ЗЛОЧИН МУСЛИМАНСКИХ ТЕРОРИСТА БЕЗ ПРОЦЕСА И КАЗНЕ

(СРПСКА ИСТРАЖИВАЧКА МРЕЖА)

Годинама се ћутало о бруталном убијању Срба са подручја које покрива општина Власеница.

Монструозни злочини су остали некажњени, јер очито они који су требали да документују и истраже злочине, како би се одговорни привели правди, то нису урадили и тако послали јасну поруку да је убијање Срба легитимно те да извршиоци не морају да страхају да ће некада одоговрати.

За надлежне истражне органе БиХ су изгледа сви убијени Срби из Власенице били легитимни војни циљеви за помахнитале исламистичке хореде. што је понижавајуће и застрашујуће за све жртве, чланове њихових породица и грађане Власенице.

У атару српског села Шадићи Горњи (Према попису из 1991.године Срба 228, југословена 2), општина Власеница, у засједи 23. децембра 1992. пресретнут камион којим је путовало више цивилних лица и са њима неколико припадника војске Републике Српске. Возило се налазило на српској територији и изван зоне непосредних ратних дејстава. Засједу поставили припадници неке мање терористичко-диверзантске јединице из састава Другог корпуса оружаних снага Армије БиХ. По избору мјеста за засједу и неопаженом кретању могло се закључити да се ради о борцима регрутованим из околних муслиманских села највероватније са подручја Власенице, Церске, Кладња, Сребренице...

Жртве: Драган (Милош) Ðурић, 1953; 2) Драган (Боривоје) Радуловић, 1963; 3) Богдан (Младен) Николић, 1956; 4) Ратко (Ристо) Миликановић, 1953; 5)Радослав (Данило) Станић, 1946; 6) Миленко (Милорад) Остојић, 1944; 7) Радивоје (Никола) Копривица, 1953; 8) Радослав (Јово) Јурошевић, 1955; 9) Саво (Владо) Лазаревић, 1963; 10) Станко (Владо) Лазаревић, 1966; 11) Срето (Перо) Крстић, 1948; 12) Младен (Неђо) Татомировић, 1956.

Припрема текста: Марко Ђурић