ХАРИЗМА НАЦИЗМА: Док се позивају на Валтера у Сарајеву славе усташе

(СРПСКА ИСТРАЖИВАЧКА МРЕЖА)

Антифашистички занос који су Сарајлије показале приликом недавног одржавања мисе за тзв. "блајбуршке жртве" представља изоловани инцидент у понашању већинског становништва највећег града у БиХ који су протеклих деценија из Сарајева, али и других градова у Федерацији БиХ "протјерали" готово сваки траг антифашизма!

Док је неколико хиљада Сарајлија протеклог викенда махало партизанским заставама, клицало Валтеру и поручивало да одржавање мисе "Лубурићу и усташама" у њиховом граду неће проћи, у непосредној близини демонстраната налази се школа посвећена Мустафи Бусулаџићу, Лубурићевом идеолошком брату, обожаваоцу Хитлера, Павелића и НДХ.

Случај именовања једне од сарајевских школа по вјерном усташком сараднику, међутим, није изоловани инцидент какав је био онај са почетка овог текста.

Наиме, у главном граду Федерације БиХ, али и у осталим мјестима у том ентитету, откако је послије распада Југославије власт преузела "државотворна бошњачка странка" СДА, бројним усташама и отвореним сарадницима нациста одата је почаст у виду давања њихових имена улицама, трговима, школама...

Тако у Сарајеву више не постоји улица Владимира Перића Валтера, народног хероја и човјека чије име Сарајлије воле да призивају када помињу своју "славну антифашистичку прошлост".

Умјесто Валтера, већинско станвништво тог града данас слави Сулејмана еф. Паћариза, пуковника СС полицијске пуковније самозаштите Санџака, по коме је названа једна сарајевска улица.

У Сарајеву више нема улица посвећених ни првом предсједнику ЗАВНОБиХ-а Војиславу Кецмановићу Ђеди ни Васи Мискину Црном. Заправо, у том "антифашистичком" граду више не постоји ниједна улица која носи име неког партизанског народног хероја или борца против фашизма. Зато постоје улице посвећене Осману еф. Растодеру, припаднику и активисти пронацистичке муслиманске милиције Санџака, Фехиму еф. Спахи, реису Исламске заједнице који је 1941. позвао тадашње муслимане да поздраве "рађање НДХ", Мухамеду еф. Панџи, једном од главних заговорника оснивања 13. горске СС дивизије, злогласне "Ханџар дивизије", Енверу Чолаковићу, аташеу за културу усташке НДХ у Мађарској...

У Горажду је прије неколико година са имена тамошње средње школе скинуто име Николе Тесле, једног од највећих научника и генијалаца у историји човјечанства, а умјесто њега та школа је добила име по Хусеину Ђози, главном имаму СС "Ханџар дивизије".

О "славној антифашистичкој бошњачкој традицији", коју данас свјетској јавности покушавају да представе поједини сарјевски политички лидери, довољно говори и то да су највише позиције у структури монструозне усташке власти биле додијељене припадницима тадашњег "хрватског цвијећа".

Тако је на мјесту потпредсједника Владе усташке НДХ за вријеме Другог свјетског рата био Осман Куленовић, а послије њега Џафер Куленовић.

Први доглавник НДХ био је Адемага Мешић, а његова два помоћника били су професори Хакија Хаџић и Алија Шуљак.

У Павелићевој влади министарска мјеста припадала су четворици Бошњака. То су били Мехмед Алајбеговић, Хилмија Бешлагић, Мехо Мехичић и загребачки муфтија Исмет еф. Муфтић.

На позицији потпредсједника усташког Сабора налазио се Исмет-бег Гавранкапетановић, мјесто потпредсједника државне банке НДХ припадало је Јунузу Мехмедагићу, а велики број Бошњака добио је бројне друге истакнуте позиције по "дубини" усташке државе.

Треба истаћи и то да су чак 34 генерала у војсци тзв. НДХ, једне од најмонструознијих творевина у историји човјечанства, били припадници бошњачког народа, а број пуковника и виших официра у тој чудовишној "војци" прелазио је неколико хиљада.

Према свједочењу врховног команданта НОБ-а, маршала Јосипа Броза Тита из маја 1944, које је изнио у тадашњем лондонском Тајмсу, проценат муслимана у партизанским јединицима износио је 2,5 одсто.

ИЗВОР: ИНСЈАДЕР.ИН