"РОБ"
У тврдом стегу ланца обје му руке стоје;
У густи мрак је бачен, не види свјетлости зрака,
Около њега гује и акрепи се роје,
Мемла га бије јака.
Али му ипак лицем по која радост сине:
У небо поглед шаље, молитву богу пјева,
Сред овог црног мрака, сред ове мрске тмине
У нади срце згријева.
Надај се, патниче, надај, и сањај санак свети!
У тврдој вјери наде тјешит се, кријепит знај,
Та бог ће чути молбу, пукнуће ланац клети
И ропству биће крај
Алекса Шантић
- Велики српски пјесник Алекса Шантић (1868-1924), аутор антологијских пјесама “Остајте овдје”, “Емина” и “Вече на шкољу”, рођен је на данашњи дан.
Припадао је мостарском кругу око књижевног листа “Зора”, који је покренуо са Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем.
У Мостару је основао Српско пјевачко друштво “Гусле”.
У вријеме Анексионе кризе, изазване 1908. године аустроугарском окупацијом БиХ, побјегао је у Италију, а затим био посланик у Босанском сабору.
У Првом свјетском рату аустроугарске власти су га хапсиле као истакнутог српског националисту. У почетку је био под утицајем српских пјесника Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити пјеснички израз, карактеристичан по елегичним и родољубивим мотивима.
Стихови су му музикални, а пјесме осјећајне, за национално и социјално потлачене, са јаким револтом против тираније.
Писао је и драме, међу којима су: “Хасанагиница”, “У магли” и “Анђелија”. Шантић се бавио и превођењем са њемачког и чешког језика - најпознатији његов превод је књига стихова Хајнриха Хајнеа “Лирски интермецо”.
Коментари
Постави коментар