ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ - Припадници муслиманских паравојних формација на врху Рогосија 26. септембра 1992. године убили су и масакрирали 29 бораца Власеничке бригаде Војске Републике Српске

"РОГОСИЈА" - Злочин без 

Припадници муслиманских паравојних формација на врху Рогосија 26. септембра 1992. године убили су и масакрирали 29 бораца Власеничке бригаде Војске Републике Српске

У Босни и Херцеговини нема правде за Србе, јер су починиоци стравичних злочина над српским народом у протеклом рату остали некажњени. 

Да је правда за српски народ недостижан појам доказују то и чињенице да за масакр и убиства Бораца Војске Републике Српске у селу РОГОСИЈА општина Власеница до дан данас нико није одговорао, нити су надлежни органи водили било какве адекватне истраге о овом злочину који се десио 26. септембра 1992.године. Овог трагичног дана мучки је убијено 29 младића. Ови момци су непсоредно прије самих ликвидација сурово мучени те  изложени страховитим физичким и психичким тортурама.

Шта треба да се уради, колико Срба треба да се побије да би се надлежни органи покренули и спорвели детаљну истрагу. 

Српски народ годинама трпи неправду и селективан приступ надлежних правосудних органа догађајаима у којима су Срби немилосрдно мучени и убијани.

Зашто за "Рогосију" да сада нико није ухапшен и осуђен, зашто се овај догађај не истражује, већ напротив иде се ка томе да се истрага заташка а починиоци овог гнусног злочина ослободе и амнестирају.

Са друге стране имамо ситуације да се свакодневно Борци Војске и Полиције, приводе, саслушавају, хапсе и оптужују за измишљена дјела, за монтиране догађаје. 

Надамо се да ће правда стићи монструме који су извршили злочине на РОГОСИЈИ.

Свједочење о страдањима у селу РОГОСИЈА :

"Мало српско село у општини Власеница (34 становника српске националности) претрпело жесток напад 26. септембра 1992. од стране околних муслиманих оружаних снага Армије БиХ са подручја Сребренице, Власенице, Коњевић Поља, Братунца, Церске и Касабе. Вечина мештана и њихових заштитника поубијана на најсуровији начин. О муслиманској бруталности уверили се пре свих припадници Милићке бригаде ВРС који су успели да, након извесног времена, поврате село и покупе посмртне остатке покојника. Да је реч о масакру уверили су се и лекари Ратне болнице "Св. Никола" у Милићима. О томе се говори и у Трећем поднеску Владе САД од 10. 11. 1992. где се наводи да је један амерички писац слободне професије известио да је видео тела унакажених и мучених Срба изложених у српској православној цркви. Део тог извештаја гласи: "Нека тела су била угљенисана, на другима су прсти били одсечени на десној руци коју православци користе када се крсте, нека су била обрезана као тотално понижење, некима су биле извађене очи, по свима су биле ране од ножа, главе су биле изударане толико да се нису могле препознати, руке и ноге поломљене и одсечене." Поводом овог нечувеног злочина, као и у случају два дана раније извршеног покоља у селу Подравање у сребреничкој општини, за време заседања светог Синода, огласили се из Београда, посебним саопштењем, огорчени, али и немочни Синод Српске Православне Цркве и Његова Светост Патријарх господин Павле." (Извор:Корени - лист Срба у Расејању)

Текст: Марко Ђурић